У складу са ставовима етномузикологије старије сеоско двогласно певање у западној Србији најчешће је познато као певање “на глас”, “ у глас” или “из вика”, с тим да се ови називи не односе на све видове овог певања већ на оне које каракте-рише појава дужих тонова. Зашто смо у имену нашег удружења које негује традицију народног певања употребили једну а не две речи у одређењу вида певања, односно зашто смо мало одступили од правописних стандарда? Како термин “из вика” обухвата више различитих видова старијег сеоског певања са појавом дужих тонова, “ уз отезање”, у својим оснивачким актима и у називу удружења намерно смо употребили кованицу “извика”, у духу изговора старовлашких сеоских становника а, пре свега, због потребе да јасно истакнемо да је наше Друштво чувар традиције певања на наш, специфични, старовлашки начин, карактеристичан за поменуту територију, а са средиштем у нововарошком и златиборском крају.
У складу са одредбама чл.11. и 12. Закона о удружењима („Службени лист РС“, бр.51/09), на оснивачкој скупштини одржаној дана 12. 07.2011.године у Новој Вароши, усвојен је
СТАТУТ УДРУЖЕЊА
„ДРУШТВО ЗА НЕГОВАЊЕ ТРАДИЦИОНАЛНОГ ПЕВАЊА ИЗВИКА“
Област остваривања циљева
Члан 1.
Друштво за неговање традиционалног певања ИЗВИКА (у даљем тексту: Друштво) је невладино и непрофитно удружење, основано на неодређено време ради остваривања циљева у областима културе и неговања традиција.