У складу са ставовима етномузикологије старије сеоско двогласно певање у западној Србији најчешће је познато као певање _“на глас”, _“ у глас” или _“из вика”, с тим да се ови називи не односе на све видове овог певања већ на оне које каракте-рише појава дужих тонова. Зашто смо у имену нашег удружења које негује традицију народног певања употребили једну а не две речи у одређењу вида певања, односно зашто смо мало одступили од правописних стандарда? Како термин “из вика” обухвата више различитих видова старијег сеоског певања са појавом дужих тонова, _“ уз отезање”,  у својим оснивачким актима и у називу удружења намерно смо употребили кованицу _“извика”, у духу изговора старовлашких сеоских становника а, пре свега, због потребе да јасно истакнемо да је наше Друштво чувар традиције певања на наш, специфични, старовлашки начин, карактеристичан за поменуту територију, а са средиштем у нововарошком и златиборском крају.