Скини мала дукате са врата,

да заките нас два мила брата.

Ој младости, бујно доба,

што не траја све до гроба?

Зелен ора, жута клека,

дођи миле са далека.

Муртеницом овце пасу

чини ми се моје да су.

 

И на њима куца звоно,

чини ми се да су оно.

Шта би дала девојко

да довече дођем?

Шта се оно Златибором бели,

снег је пао по зеленој јели.

Ој јелове гране вите,

ви ми срце жалостите.

© 2018 Друшто за неговање традиционалног певања ИЗВИКА. Сва права задржана.
Дизајн: Небојиша Мишевић neso@beotel.rs
mod_dbrss2 AJAX RSS Reader poweredbysimplepie