Актуелности



Димитрије Големовић (у Србија- музички и играчки дијалекти)

 

СЕОСКО ПЕВАЊЕ У ЗАПАДНОЈ СРБИЈИ

(прилог проучавању музичких дијалеката у Србији)

 

Музички дијалект становника једне области несумњиво највише зависи од њиховог порекла. Уз то, важан елемент у обликовању музичког дијалекта  представљају и могући утицаји тзв. староседелаца, као и народа који живе у суседству.

 

Порекло становништва у западној Србији јесте динарско, што значи да га чине досељеници који су се у периоду од нешто више од два века на ове просторе доселили из тзв. Високе Херцеговине, Црне Горе и из Босне.Будући да је природу ових миграција одликовала непрекидност, није чудно што су досељеници скоро у потпуности потиснули старинце. Осим тога, стални прилив досељеника довео је и до њиховог структуралног изједначавања, а самим тим и до губитка међусобних разлика, како на подручју материјалне, тако и духовне културе. О томе сведоче и речи академика Павла Ивића који, говорећи о дијалектима српског језика, истиче појаву језичог уједначавања, приликом којег се повећава међусобна сличност некадашњих, по много чему различитих  језичких територија.

 

СЕОСКО ПЕВАЊЕ

Певање јесте основни начин сеоског музицирања у западној Србији, па и далеко шире. Истовремено оно је и доминантан начин музичког изражавања, будући да су инструментална и вокално-инструментална пракса у извесном смислусиромашни-је. У средини у којој су, није претерано рећи, скоро сви певали, музицирање на свирали и двојницама, те певање уз гусле, било је ређе.

Ако би постојала потреба за сажетим дефинисањем, али и обележавањем народног певања у западној Србији, то би се несумњиво најбоље постигло истицањем његове особине да је двогласно.

ДВОГЛАСНО ПЕВАЊЕ

Сеоско двогласно певање у западној Србији јавља се у два основна облика, као старије и као новије.

 

Старије сеоско двогласно певање

У извођењу песама које припадају старијем сеоском двогласном певању... учествују два или три певача (певање у двоје или у троје), најчешће истог пола.

 

Карактеристике напева

Старије сеоско двогласно певање у западној Србији најчешће је познато као певање на глас, у глас или из вика, с тим да се ови називи не односе на све видове овог певања (како се најчешће мисли), већ на оне које карактерише појава дужих тонова. Отуда се, на пример, у ужичком крају за певање кад се отеже, каже да се пева- кајдом из вика.

И активност, односно улога гласова у певању, у народу се именује низом термина. Тако се, на пример, за први глас каже да води(ужички крај, Ваљевска Колубара, северозападна Србија), иде напред, први говори, почиње, (северозападна Србија), док други глас прати, дочекује, вози (Ваљевска Колубара), вози на право,(ужички крај), повраћа, догони, довршава песму (северозападна Србија), односно тежи (Таково).

      Важан елеменат креативности водећег гласа у овим песмама представља мелодијски покрет наниже који он чини у певању, а који резултира укршањем његове и деонице пратећег гласа, са секундарним сазвуком као  последицом  . Најчешћи  назив за ову појаву описног је карактера и гласи усјецање (ужички крај), а ређи је предвајање – у Такову и Драгачеву. Ово је прилика да се позабавимо питањем терминологије, будући да назив предвајање постоји и у ужичком крају, али ту значи нешто сасвим друго – појаву у обликовању песме. Тако у току певања певач који води, истовремено и предваја, што значи управља извођењем песме, указујући на то кад треба да се понови стих (или његов део), односно да се пређе на следећи. Предвајање у ужичком крају тесно је везано с усјецањем, које као да га звучно обележава. Из тог разлога не треба да чуди појава када се ови тремини поистовете, и то у толикој мери да један замени други.

У примерима старијег двогласног певања, нарочито оним на дугачак глас, певачи се труде да не прекину извођење, за шта користе технику наизменичног узимања ваздуха, који називају  предисање. Предисање је покадкад повезано и са усјецањем, будући да га певачи користе као својеврстан сигнал који дају једни другима да ће на тренутак прекинути певање јер желе да узму ваздух, да и други то не би учинили у исто време.

Песме које припадају старијем сеоском двогласном певању најчешће су строфичне структуре и изводе се с краћим прекидима између строфа – са пресецањем...

 

Тонске и сазвучне карактеристике

Старије сеоско двогласно певање најчешће је засновано на инфрапентотон-ским структурама, а уз то је још и нетемперовано. (Нетемперованост у старијем сеоском двогласном певању у етномузиколошкој пракси понекад се тумачи као интонативна нестабилност, односно колебљивост, што је погрешно, јер, иако нетемперован тонски систем ових песама је стабилан. А зар то није било типично и за уметничку музику пре  Ј.С.Баха, који је из потребе за успостављањем стабилног тонског система, искомпоновао свој чувени Добро темперовани клавир, две збирке прелудијума и фуга у свим тоналитетима?)

Најчешћи сазвучни интервал у старијем сеоском двогласном певању у западној Србији јесте секунда. Занимљиво је да је међу онима који су се бавили облицима старијег сеоског двогласног певања уврежено мишљење да се у њему сазвук секунде сматра консонатним, што није далеко од  истине, али уз једну ограду- да се то не односи на сваки секундни сазвук, већ само на онај који је изграђен тоновима финалиса и хипофиналиса.

 

Мелопоетске карактеристике

Стих који је најзаступљенији у песмама старијег слоја јесте асиметрични десетерац (Х: 4, 6), али је веома чест и симетрични осмерац (VIII: 4, 4), који се у пракси најчешће јавља комбинован са припевним рефреном.

 

Карактеристике извођења

Будући да се углавном ради о певању у слободном простору, песме које припадају старијем сеоском слоју изводе се гласно, али пре свега продорно, из грла. Снази и пробојности њиховог певања умногоме доприноси и секунда, као основни сазвук, а који је и звучно најпробојнији од свих.

Текст је често неразумљив у овим песмама, што представља последицу интерпретације специфичном артикулацијом, која је у великој мери недовољно изражајна, па чак и погрешна. Под овим се не мисли на грешку у правом смислу те речи, већ на праксу кад се уместо једних, јављају други вокали, или кад се у тексту јаве разни додаци.

 

Облици вишегласа

Старије сеоско двогласно певање у западној Србији познаје три вишегласна облика. То су: хетерофонија, хетерофонија-бордун и бордун.

Прво такмичење

Loading Player...
Loading Player...
Loading Player...
Loading Player...
Loading Player...
Loading Player...

Пријатељи

Текстови песама

Посетиоци

228253
ДанасДанас203
ЈучеЈуче922
Ове недељеОве недеље2046
Овог месецаОвог месеца11798
УкупноУкупно228253
Највише 09-02-2017 : 1021
Пријављених 0
Гостију 56
Регистрованих 2
© 2017 Друшто за неговање традиционалног певања ИЗВИКА. Сва права задржана.
Дизајн: Небојиша Мишевић neso@beotel.rs
mod_dbrss2 AJAX RSS Reader poweredbysimplepie